IZBOR SVOJSTAVA PODNOG GREJANJA? BRZO ZAGREVANJE ILI STALNA TEMPERATURA?

Vrsta, funkcija i energetske potrebe u velikoj meri utiču na izbor opravdanog sistema podnog grejanja. Pravilno odabran sistem grejanja u značajnoj meri može smanjiti troškove, a poboljšati osećaj komfora.

Osnova proračuna grejnog sistema je gubitak toplote, koji nastaje međusobnim uticajima fizičkih karakteristika objekta, a toplotne potrebe se računaju na osnovu gubitaka. Danas postoji bezbroj metoda za proračun toplotnih gubitaka, a imamo na raspolaganju i računarske programe za tu namenu. Da bi se sistem pravilno i precizno postavio, naročito ako se ima u vidu sve rasprostranjeniji zahtevi za gradnjom objekata sa niskim energetskim potrebama, potrebno je uključiti stručnjake građevinskog mašinstva, energetike ili grejne tehnike. Da bi naš sistem grejanja funkcionisao na najoptimalniji način (uz manju potrošnju energije da bude praktičan i pouzdan), treba već u fazi projektovanja kompleksno analizirati vezu između planiranog sistema grejanja i građevinskih materijala. U nastavku ćemo Vam o tome dati nekoliko jednostavnih saveta.

Ukoliko u proleće ili na jesen uđemo u neku prostoriju, imamo osećaj, da se razlikuju površinske temperature zidova odnosno poda i temperature.  Na početku grejne sezone deblji zid od opeke ili betona još dugo „drži“ i emituje u prostoriju toplotu, koju je akumulirao u toku leta. Ta pojava je neprimetna ili manje primetna kod objekata lake konstrukcije. Objašnjenje je jednostavno: teške konstrukcije od opeke ili betona zbog svoje veće specifične težine akumuliraju više toplotne energije nego laki materijali za toplotnu izolaciju.

Dakle, što je teži i gušći neki materijal, tim mu je veća toplotna inercija, odnosno duže zadržava toplotu, ali istovremeno se i sporije zagreva. Već spomenuti proračuni toplotnih gubitaka imaju dva glavna elementa: jedan je transmisioni (strujanje toplote kroz konstrukciju objekta), a drugi je filtracioni gubitak toplote, koji nastaje putem strujanja vazduha. Sa aspekta potrošnje energije zagrevanje konstrukcija zahteva više toplote i vremena, dakle kod objekata građenih od materijala veće gustine veći deo energije za grejanje se troši na zagrevanje konstrukcije.  Kod zgrada lake konstrukcije situacija je drugačija. U njima praktično ne postoji takva konstrukcija koju treba zagrejati. Ti objekti – o tome govori već i sam njihov naziv - građeni su od lakih materijala male specifične težine i uglavnom toplotna izolacija čini veći deo debljine zidova. U ovcom slučaju nema ni govora o akumuliranju toplote.

Da bismo u potpunosti sagledali vezu građevinskih materijala i odgovarajućeg grejanja, moramo biti svesni i s nekih osnovnih pojmova i veza građevinske fizike. Da bi se promenila temperatura nekog (građevinskog) materijala, potrebna je količina toplote (Q), što se može izračunati proizvodom mase materijala (m), specifične toplote (C) i razlike temperature (dT). Ovu fizičku jednačinu možemo koristiti za proračun količine toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog objekta/jedne prostorije. Formula međutim nije tako jednostavna, jer računicu čine složenijom brojni faktori.  Takav je na primer već spomenuta toplotna inercija materijala ili osećaj toplote. Ovo potonje se teže može tumačiti od toplotne inercije pošto se radi o subjektivnom pojmu.  I ovo međutim ima svoju fizičku osnovu, a to je vođenje /prenos/ toplote /kondukcija/. Ta vrednost pokazuje brzinu kojom jedan materijal prenosi toplotu. Iz merne jedinice (W/mK) je jasno, da što je njena vrednost veće, materijal tim bolje prenosi toplotu. Kroz primer lakše se shvata ova pojava: ukoliko je unutar jednog objekta temperatura ujednačena, ali posmatramo dve prostorije sa različitom podnom oblogom (npr. kuhinja sa keramičkim pločicama i dnevna soba sa parketom), imaćemo osećaj, kao da je pod prostorije sa keramičkim pločicama hladniji od parketa.  Keramičke pločice bolje prenose toplotu (dakle loši su toplotni izolatori) pa brže prenose toplotu našeg tela, time prouzrokuje u nama veći gubitak toplote nego parket, koji je bolji toplotni izolator. Zbog toga nije svejedno kakvu podnu oblogu ćemo izabrati za određenu prostoriju, i da li planiramo u njoj podno grejanje ili ne.  Ako planiramo podno grejanje, bolje je izabrati podlogu koja brže prenosi toplotu (keramičke pločice, laminati), kako bi toplotna energija iz sistema za grejanje što brže i lakše dospe u prostoriju.

Pravilan izbor podnog grejanja je od iste važnosti, kao izbor podne obloge. Kod objekata sa velikom toplotnom inercijom bolje je izabrati podno grejanje sa akumulacijom toplote, gde je grejanje postavljeno ispod betona u datoj prostoriji. Tada sistem greje čitavu podlogu, njeno zagrevanje duže traje, ali zbog sposobnosti akumulacije toplote prostorija i za vreme zagrevanja ima određeni toplotni kapacitet. Sistemi podnog grejanja sa akumulacijom toplote obezbeđuju ujednačenu raspodelu toplote i osećaj toplote. Kod objekata lake konstrukcije ne vredi akumulacijom dopuniti grejanje, jer konstrukcija nema svoju toplotnu inerciju, pa se prostorije brzo ohlade. Sistem podnog grejanja je već uključen,  ali njegov učinak bi se tek kasnije osetio. Ako želimo grejanje putem grejanja površina, onda kod ovih objekata rešenje bi bilo zidno ili plafonsko grejanje. U ovim objektima pogodni su sistemi za zidno ili plafonsko grejanje sa brzom reakcijom i lakim upravljanjem.

Da rezimiramo: prilikom projektovanja sistema /podnog/ grejanja nekog objekta/prostorije poseban naglasak treba staviti na konstrukcije odnosno na izbor optimalnog sistema grejanja za objekat sa datim karakteristikama. U ponudi današnjih savremenih sistema za grejanje površina naći ćemo celovita rešenja sa brzom reakcijom, koja uz pravilno projektovanje i montažu po određenom redosledu slojeva obezbediće Vam pouzdano i ekonomično grejanje.